Novosti

Novosti

bee writer t

Ispratili smo još jednu generaciju budućih školaraca. Saša, Sofija, Lazar, Milan, Stefan i Anes su svečanom dodelom diploma obeležili kraj svog boravka u vrtiću, osvrnuvši se na sve one lepe trenutke koje će poneti sa sobom.

Za uspomenu su dobili šolje sa slikom svoje generacije, a za slađi polazak u školu posebne fišeke (nem. Schultüte) ispunjene slatkišima i školskim priborom. Sa sobom su poneli i svoje mnogobrojne radove koje smo čuvali tokom godina.

Posebno iznenađenje bila je poseta njihove stare vaspitačice Vesne koja je došla da svojim prisustvom uveliča ovaj događaj i poželi našim mališanima mnogo uspeha u budućem školovanju.

Kraj ispraćaja uvek obeležimo simboličnim puštanjem helijumskih balona sa zakačenom porukom za slučajnog pronalazača.

Budući školarci i stariji drugari proveli su noć u vrtiću. Ove godine su kao iznenađenje gledali divnu dečiju predstavu koju su izveli glumci iz Pozorišta na Terazijama, Marina i Marko. Neizostavni deo noći u vrtiću su potraga za blagom i pravljenje logorske vatre. Deca su sa vaspitačima pekla kobasice, a pridružio im se i stariji brat našeg drugara Lazara sa svojom gitarom, tako da smo svi zajedno pevali pokraj vatre.

Noć u vrtiću organizujemo na kraju svake školske godine prevashodno za naše buduće školarce. To je sjajna prilika da deca osete kako je biti velik i provedu veče i jutro puno avantura bez svojih roditelja. Ujedno je to i poseban deo ispraćaja naših predškolaca.

Školsku godinu uvek krunišemo maskenbalom u kojem deca pored sjajnih kostima, koje prave sa svojim roditeljima, izvode priredbu za svoje najbliže.

Ove godine maskenbal je bio zasnovan na našoj mesečnoj temi "Kad porastem biću...", tako da je vrtić bio pun malih astronauta, balerina, moreplovaca, policajaca, mehaničara i još dece u mnogim zanimljivim kostimima.

Pripremajući se za maskenbal, naši mališani su pokazali da su veoma vredni i verujemo da će biti i nadalje takvi, šta god bili kada porastu.

U potrazi za različitim zanimanjima, u okviru naše mesečne teme, posetili smo Biblioteku grada Beograda, ogranak "Branko Miljković" na Zvezdari.

Za nas je ova poseta bila posebna zbog toga što sa Bibliotekom "Branko Miljković" imamo dugogodišnju saradnju. Svake godine deca i vaspitači iz "Nojeve barke" dobijaju besplatnu godišnju članarinu i pristup velikom broju knjiga koje ova biblioteka izlaže u modernom renoviranom ambijentu.

Snežana Anđelić, psihoterapeut i osnivač "Nojeve barke" govori o polasku u vrtić i separaciji.

Širom raširenih očiju, Petar je pogledom tragao za nečim poznatim. Očigledno preplavljen strahom,osvrtao se oko sebe tražeći pogledom neko poznato lice ili pak prepoznatljiv prostor. Činilo se da će svakog trenutka briznuti u plač. U tom trenutku prilazi mu vaspitačica, saginje se i nežnim glasom mu obećava da će mama sigurno doći po njega, neka ništa ne brine. To obećanje nije uspelo da ukloni strah iz njegovih očiju, ali jeste pomoglo da Petar vaspitačici pruži ruku. Ona ga odvodi do fotelje, seda i udobno ga smešta u svoje krilo. Petar uranja u njeno krilo i polako opušta svoje napeto malo telo. I dalje je uplašen, tužan i verovatno ljut što je ostavljen u nepoznatom okruženju. Sve te emocije Petar može da podnose i prebrodi uz podršku toplog krila vaspitačice. Njen glas obećava da će sve biti uredu. Deluje mu da sme da joj poveruje.

Novosti

Značaj slobodne igre u Nojevoj barci, Snežana Anđelić

Pedagoški koncept slobodne igre u Vrtiću „Nojeva barka” bazira se na konceptu koji je razvio nemački pedagog Fridrih Vilhelm Avgust Frebel (1782–1852).

Frebel je osnivao prvi vrtić (Kindergarten) 1840. godine, u Blankenburgu, u Nemačkoj. Naziv koji je Frebel odabrao za mesto na kom će deca boraviti jeste Kindergarten – dečji vrt. Time je hteo da uporedi decu i vrt. Ako biljke posadite u dobru zemlju i redovno ih zalivate, one same rastu. Ne morate da ih vučete da bi porasle u zdravu i jaku biljku. On je verovao da je tako i sa decom – da su adekvatno okruženje (zemlja) i slobodna igra stimulativnim igračkama (zalivanje) dovoljni da deca izrastu u zdrava i kreativna bića.

Elementi Valdorf pedagogije u Nojevoj barci, Snežana Anđelić

Prva Valdorf škola osnovana je 1919. godine, a prvi Valdorf vrtić 1926. godine u Štutgartu, u Nemačkoj. Otac Valdorf pedagogije je Rudolf Štajner (1861–1925).

Vrtić „Nojeva barka” nije Valdorf vrtić. Mi smo preuzeli određene elemente Valdorf pedagogije, koje smatramo konstruktivnom podrškom za razvoj naše dece. Moj prvi susret sa Valdorf pedagogijom dogodio se 1993. godine u Nemačkoj. Pored teoretskog istraživanja koncepta, imala sam priliku da provedem četiri meseca u Valdorf vrtiću i uverim se u pozitivan uticaj Valdorf pedagogije na razvoj dece.

Koncept rada PU Nojeva barka, Snežana Anđelić

Kada upisujete dete u vrtić, hteli vi to ili ne, srešćete se sa raznim pedagoškim konceptima, nepoznatim nazivima i informacijama koje vas mogu ozbiljno zbuniti. Svaki roditelj će pokušati da razvije svoju metodu pronalaženja onoga u šta veruje da je za njegovo dete najbolje. Pedagoški koncept je lična karta svakog vrtića. To je sistem po kome će vaše dete odrastati dok ne krene u školu. Treba da ga dobro poznajete, kako biste mogli da odlučite da li to želite za svoje dete ili ne.

Nažalost, u našem društvu vrlo često se nazivi raznih koncepata koriste samo zato što dobro zvuče. Često, ne svojom krivicom, oni koji naziv koriste ne znaju njegovo pravo značenje. U obrazovnom sistemu vaspitači nisu imali priliku da se dublje upoznaju sa raznim konceptima. Oni su dobro upoznati sa modelom A i B. Drugi pedagoški koncepti se spominju, ali se ne izučavaju. Zato se srećemo sa Montesori vrtićima u kojima ne postoji nijedan Montesori element, sa Valdorf pedagogijom u kojoj nema ritma i prirodnih materijala (najčešće za Valdorf niko nikada nije ni čuo), sa individualnim pristupom u kome deca idu kolektivno u toalet, sa inkluzijom u kojoj je dete sa posebnim potrebama izdvojeno iz grupe da ne smeta.

Radno vreme: 7.00-17.30h

facebook instagram twitter googleplus youtube pinterest flickr

Website by andjelicnikola.com