Novosti

Novosti

bee writer t

Leto nakon drugog rođendana mog starijeg sina obeležile su brojni razgovori sa mojim mužem, nekad više karaktera rasprave, a nekad zajedničkog strahovanja, u čijem je centru bila krupna odluka: smatrala sam da je vreme da naš sin krene u vrtić, a moj muž je bio protiv. Moji stavovi za: treba da počne da se druži sa svojim vršnjacima, da nauči nešto drugačije od onoga čemu ga ja kod kuće mogu naučiti, i nešto novo, i nešto staro na drugi način; da nauči nove pesme, nove igre, da proba hranu koju kod kuće odbija da jede (sve osim hleba i voća). Stavovi mog supruga protiv: tamo će ga terati da pojede čitav tanjir pasulja/karfiola/kelja/boranije (ah, te traume iz državnih vrtića '70-ih), maltretiraće ga druga deca, a mi nećemo moći da ga zaštitimo, neće boraviti dovoljno napolju, mnogo će plakati kad ga ujutru ostavljamo u vrtiću. Jedva se dogovorismo da obiđem nekoliko vrtića u našem širem komšiluku i ako se samo jedna od njegovih zlih slutnji ostvari sačekaćemo još neku godinu sa upisom u vrtić.

Naš drugar Nikola nas podseća na to kako se stvarno uživa u vikendu. Pogledajte njegov zanimljiv odgovor na pitanje "šta je to vikend."

 

Knjiga otvara vrata u novi svet. Svet u kome je sve moguće, svet mašte. Za nas, u dečijem vrtiću Nojeva barka, važno je da deca od najranijeg uzrasta otkriju predivnu čaroliju uživanja u svetu mašte. Da otkriju svet pisane umetnosti koja im, pored mašte, obogaćuje rečnik i uči ih da otkrivaju nove reči i traže njihovo značenje. Spoznaju da mogu da koriste različite izraze kojim bi opisali šta su doživeli, videli ili šta osećaju. Uče da i sami, uz pomoć reči, mogu da stvaraju priče. Da te priče zahvaljujući njihovim opisima postaju slike. Slike oživljavaju i postaju predivan svet mašte. Na taj način deca od slušaoca priča postaju stvaraoci priča.

Dečiji kutak za čitanje je mesto gde udobno mogu da se smeste i slušaju priče koje im vaspitači čitaju. Kutak raspolaže mnogobrojnim knjgama iz raznih oblasti.
Ukoliko žele, i roditelji mogu da učestvuju u čitalačkom kutku. U dogovoru sa vaspitačima, oni mogu da donesu neku priču koju će pročitati deci.

Donacje u knjigama su uvek dobrodošle. Obratite se nekome iz tima vrtića ako želite da darujete vrtić dečijim knjigama.

- Snežana Anđelić, osnivač Nojeve barke

Sva deca užvaju prilikom spremanja hrane. Oni seckaju, mere, dodaju sastojke određenog recepta i to vide kao veliku pomoć nama odraslima. S druge strane mi, odrasli u Nojevoj barci, želimo da im ovakvim navikama damo priliku da zdravije odrastu. Želimo da ove naše igre iskoriste da bi naučili da odaberu zdrave plodove, da od njih naprave ukusnu hranu i tako dođu do zdravog i pametnog izbora onoga što će jesti. Zato su redovne kulinarske radionice u barci postale deo plana i progama rada, a sama zimnica ima posbnu ulogu već više godina.

Pogledajte na našoj Facebook stranici kako su deca kupila namirnice na pijaci, i kako su pripremila džem, ajvar i krastavčiće.

U Nojevoj barci akcenat stavljamo na prirodu i na česte odlaske u obližnje šume, zato što želimo da razvijemo dečiji doživljaj sebe u odnosu na prirodni svet. Kada su u prirodi, deca dodiruju, vide, čuju i mogu da osete miris svega što ih okružuje, a što im nije dostupno kad su u zatvorenom prostoru. U prirodi je lakše spojiti neformalnu igru sa potrebnim učenjem i lakše je stvoriti pozitivan odnos prema prirodi i prema svemu što nam ona daruje. Upravo zato, sve ono što u našem vrtiću učimo o prirodi kroz nedeljne radionice, ima za cilj da kad se deca nađu u prirodnom okruženju, mogu svim svojim čulima da osete ono što su prethodno naučili. Nekad su naša jutra u šumi namenska, edukativna, a nekad su u službi dečije slobodne igre sa prirodom.

Odlasci u obližnje prirodne parkove su deo našeg obaveznog plana i programa rada.

Novosti

Značaj slobodne igre u Nojevoj barci, Snežana Anđelić

Pedagoški koncept slobodne igre u Vrtiću „Nojeva barka” bazira se na konceptu koji je razvio nemački pedagog Fridrih Vilhelm Avgust Frebel (1782–1852).

Frebel je osnivao prvi vrtić (Kindergarten) 1840. godine, u Blankenburgu, u Nemačkoj. Naziv koji je Frebel odabrao za mesto na kom će deca boraviti jeste Kindergarten – dečji vrt. Time je hteo da uporedi decu i vrt. Ako biljke posadite u dobru zemlju i redovno ih zalivate, one same rastu. Ne morate da ih vučete da bi porasle u zdravu i jaku biljku. On je verovao da je tako i sa decom – da su adekvatno okruženje (zemlja) i slobodna igra stimulativnim igračkama (zalivanje) dovoljni da deca izrastu u zdrava i kreativna bića.

Elementi Valdorf pedagogije u Nojevoj barci, Snežana Anđelić

Prva Valdorf škola osnovana je 1919. godine, a prvi Valdorf vrtić 1926. godine u Štutgartu, u Nemačkoj. Otac Valdorf pedagogije je Rudolf Štajner (1861–1925).

Vrtić „Nojeva barka” nije Valdorf vrtić. Mi smo preuzeli određene elemente Valdorf pedagogije, koje smatramo konstruktivnom podrškom za razvoj naše dece. Moj prvi susret sa Valdorf pedagogijom dogodio se 1993. godine u Nemačkoj. Pored teoretskog istraživanja koncepta, imala sam priliku da provedem četiri meseca u Valdorf vrtiću i uverim se u pozitivan uticaj Valdorf pedagogije na razvoj dece.

Koncept rada PU Nojeva barka, Snežana Anđelić

Kada upisujete dete u vrtić, hteli vi to ili ne, srešćete se sa raznim pedagoškim konceptima, nepoznatim nazivima i informacijama koje vas mogu ozbiljno zbuniti. Svaki roditelj će pokušati da razvije svoju metodu pronalaženja onoga u šta veruje da je za njegovo dete najbolje. Pedagoški koncept je lična karta svakog vrtića. To je sistem po kome će vaše dete odrastati dok ne krene u školu. Treba da ga dobro poznajete, kako biste mogli da odlučite da li to želite za svoje dete ili ne.

Nažalost, u našem društvu vrlo često se nazivi raznih koncepata koriste samo zato što dobro zvuče. Često, ne svojom krivicom, oni koji naziv koriste ne znaju njegovo pravo značenje. U obrazovnom sistemu vaspitači nisu imali priliku da se dublje upoznaju sa raznim konceptima. Oni su dobro upoznati sa modelom A i B. Drugi pedagoški koncepti se spominju, ali se ne izučavaju. Zato se srećemo sa Montesori vrtićima u kojima ne postoji nijedan Montesori element, sa Valdorf pedagogijom u kojoj nema ritma i prirodnih materijala (najčešće za Valdorf niko nikada nije ni čuo), sa individualnim pristupom u kome deca idu kolektivno u toalet, sa inkluzijom u kojoj je dete sa posebnim potrebama izdvojeno iz grupe da ne smeta.

Radno vreme: 7.00-17.30h

facebook instagram twitter googleplus youtube pinterest flickr

Website by andjelicnikola.com