Kako pripremiti dete

O nama

kids read

Empatišite sa detetom

Pokušajte da se setite kako ste se vi osećali kada ste se našli u nekoj novoj sredini. Niste poznavali ljude, niste poznavali prostor niti ste znali šta se od Vas očekuje. Iako ste odrasli, sa iskustvom, verovatno vam je trebalo dosta vremena da se opustite. Lakše je kada imate nekog poznatog da vam pomogne da savladate nesigurnost. Pokušajte da se stavite u ulogu deteta koje se po prvi put odvaja od roditelja. Izlazi iz poznate, porodične sredine, ulazi u novu nepoznatu. Upoznaje se sa prostorom, ljudima i decom. Njegova nesigurnost je veća od vaše, jer nema iskustvo. Za dete, je to velika životna promena. Pomozite mu da taj početak bude lakši.

Pripremite se za promenu

Dan polaska u vrtić se bliži. Uzbuđeni ste, radosni, ali i uznemireni. Brinete da li će dete patiti, plakati, da li će ga drugi prihvatiti... Ne zaboravite da vaša strepnja pojačava detetovu nesigurnost i zbunjuje ga. Zato je važno da budete sigurni u svoju odluku da vaše dete ide u vrtić.
Prvi i najteži korak je odvajanje. Dete na odvajanje može da reaguje: plačem, vrištanjem, da vas čvrsto drži, odbija dodir od strane vaspitača. To je veliki korak u razvoju deteta – svesno je da se odvaja od vas i počinje da brine. Međutim, rastanak može teže pasti vama nego detetu.
Dešava se da roditelj očekuje problem odvajanja, a on se ne desi. Ili pak, dete u početku nema reakciju na odvajanje, i onda se pojavi posle nekoliko nedelja.

Pripremite dete

Deca, kao i odrasli, se osećaju sigurnije i prijatnije kada znaju šta ih čeka. Najbolje je posetiti vrtić pre samog polaska. Dete će upoznati vaspitače, prostor, decu... Objasnite mu ili pokažite šta vi radite dok je ono u vrtiću. Objasnite mu da je vrtić „njegov posao", kao što vi imate svoj. Tretirajte polazak u vrtić kao normalnu stvar u životu vašeg deteta. Ne pričajte previše jer mnogo reči stvara odbojnost.

Prvi dan vrtića

Konačno, došao je dugo očekivani momenat. Veče pre polaska u vrtić zajedno sa detetom pripremite odeću, patofne, ranac. Dajte detetu da odabere igračku koju će poneti sa sobom. To će mu dati osećaj pripadnosti i kontinuiteta.
Prvih dana planirajte da više vremena provedete u pripremanju za odlazak u vrtić. Na putu do vrtića pričajte sa detetom o životu u vrtiću i o tome šta ćete raditi kada se vratite iz vrtića. Put do vrtića vremenom postaje ritual koji detetu daje sigurnost.
Prvi dan planirajte da dođete po dete ranije. Svaki sledeći dan produžavajte detetov boravak u vrtiću da bi se u narednih nekoliko dana osetilo dovoljno sigurnim da ostane u celodnevnom boravku.

Rastajanje

Iako ponekad izgleda " bezbednije" i lakše neprimetno otići kada se dete zaigra, to čini da se dete oseti napušteno, prevareno i iznevereno. Uplašiće ga to što ste samo nestali i ubuduće će se teže opustiti u igri.
Važno je da se sa detetom pozdravite. Recite detetu kada ćete se vratiti. Povežite povratak sa konkretnom aktivnošću koja je detetu poznata (pre ili posle užine, ručka, i slično). Detete nema pojam o vremenu pa će mu to pomoći da se orijentiše.
Ne požurujte niti odugovlačite sa rastankom. Time dete činite nesigurnim i zbunjenim. Mirno se pozdravite sa deteom, poljubite ga i mahnite mu.Slobodno zamolite nekog od vaspitača da preuzme dete.
Vremenom će rastanci postati rutina. Vaše dete će znati šta da očekuje, rastanci mu više neće teško padati.

Kada dolazite po dete

Veoma je važno da se pridržavate određenog rasporeda za dolaženje po dete. Ukoliko ste obećali detetu da ćete doći u određeno vreme, potrudite se da to i ispunte. Od samog početka dete treba da stekne poverenje u vas. Ne dozvolite da ga u prvih nekoliko dana iz vrtića uzimaju bake, deke, bebi-siterke. Organizujte se tako da to možete vi da učinite. To će detetu dati osećaj sigurnosti.
Neka deca će želeti da pričaju o tome kako im je protekao dan. Neka deca to ne žele. Slušajte, ali ne mešajte se svojim komentarima ili zapitkivanjima. Ne zaboravite da deca žele da znaju kako ste vi proveli dan. Takav razgovor stvara osećaj povezanosti, zajedništva. Osećaj uspešnosti ublažava prelazak iz vrtića u porodičnu sredinu.

Uskoro će svakodnevna odvajanja kao i radost zbog ponovnog susreta postati uobičajen deo dana. Vi ćete se suočiti sa drugim izazovima roditeljstva, a vaše dete će kroz nova iskustva odrastati i sazrevati.

Ne zaboravite da:

  • Odgovorite na sva detetova pitanja o vrtiću.
  • Pružite mu priliku da pre polaska u vrtić upozna prostor i vaspitače.
  • Odvojite više vremena da upočetku budete sa detetom u vrtiću.
  • Kažite detetu ko će ga voditi u vrtić i dolazti po njega.
  • Budite tačni kada dolazite po dete.
  • Nemojte da dajete detetu lažna obećanja.
  • Pozdravite se sa detetom kada odlazite.
  • Unapred najavite detetu bilo koju promenu svakodnevne rutine.
  • Uživajte u odrastanju Vašeg deteta.

Novosti

Elementi Valdorf pedagogije u Nojevoj barci, Snežana Anđelić

Prva Valdorf škola osnovana je 1919. godine, a prvi Valdorf vrtić 1926. godine u Štutgartu, u Nemačkoj. Otac Valdorf pedagogije je Rudolf Štajner (1861–1925).

Vrtić „Nojeva barka” nije Valdorf vrtić. Mi smo preuzeli određene elemente Valdorf pedagogije, koje smatramo konstruktivnom podrškom za razvoj naše dece. Moj prvi susret sa Valdorf pedagogijom dogodio se 1993. godine u Nemačkoj. Pored teoretskog istraživanja koncepta, imala sam priliku da provedem četiri meseca u Valdorf vrtiću i uverim se u pozitivan uticaj Valdorf pedagogije na razvoj dece.

Koncept rada PU Nojeva barka, Snežana Anđelić

Kada upisujete dete u vrtić, hteli vi to ili ne, srešćete se sa raznim pedagoškim konceptima, nepoznatim nazivima i informacijama koje vas mogu ozbiljno zbuniti. Svaki roditelj će pokušati da razvije svoju metodu pronalaženja onoga u šta veruje da je za njegovo dete najbolje. Pedagoški koncept je lična karta svakog vrtića. To je sistem po kome će vaše dete odrastati dok ne krene u školu. Treba da ga dobro poznajete, kako biste mogli da odlučite da li to želite za svoje dete ili ne.

Nažalost, u našem društvu vrlo često se nazivi raznih koncepata koriste samo zato što dobro zvuče. Često, ne svojom krivicom, oni koji naziv koriste ne znaju njegovo pravo značenje. U obrazovnom sistemu vaspitači nisu imali priliku da se dublje upoznaju sa raznim konceptima. Oni su dobro upoznati sa modelom A i B. Drugi pedagoški koncepti se spominju, ali se ne izučavaju. Zato se srećemo sa Montesori vrtićima u kojima ne postoji nijedan Montesori element, sa Valdorf pedagogijom u kojoj nema ritma i prirodnih materijala (najčešće za Valdorf niko nikada nije ni čuo), sa individualnim pristupom u kome deca idu kolektivno u toalet, sa inkluzijom u kojoj je dete sa posebnim potrebama izdvojeno iz grupe da ne smeta.

Mali Dnevnik je posetio Nojevu barku

Nojevu barku su posetili gosti iz Malog Dnevnika, sa televizije RTS. Mali novinar malog dnevnika pitao je drugare, "Šta je to škola?" i "Šta je to bonton?" Pogledajte ispod njihove zanimljive odgovore.

Šta je to škola?

Šta je to bonton?

Radno vreme: 7.00-17.30h

facebook instagram twitter googleplus youtube pinterest flickr

Website by andjelicnikola.com