Pedagoški koncept slobodne igre u Vrtiću „Nojeva barka” bazira se na konceptu koji je razvio nemački pedagog Fridrih Vilhelm Avgust Frebel (1782–1852).
Frebel je osnivao prvi vrtić (Kindergarten) 1840. godine, u Blankenburgu, u Nemačkoj. Naziv koji je Frebel odabrao za mesto na kom će deca boraviti jeste Kindergarten – dečji vrt. Time je hteo da uporedi decu i vrt. Ako biljke posadite u dobru zemlju i redovno ih zalivate, one same rastu. Ne morate da ih vučete da bi porasle u zdravu i jaku biljku. On je verovao da je tako i sa decom – da su adekvatno okruženje (zemlja) i slobodna igra stimulativnim igračkama (zalivanje) dovoljni da deca izrastu u zdrava i kreativna bića.
Prva Valdorf škola osnovana je 1919. godine, a prvi Valdorf vrtić 1926. godine u Štutgartu, u Nemačkoj. Otac Valdorf pedagogije je Rudolf Štajner (1861–1925).
Vrtić „Nojeva barka” nije Valdorf vrtić. Mi smo preuzeli određene elemente Valdorf pedagogije, koje smatramo konstruktivnom podrškom za razvoj naše dece. Moj prvi susret sa Valdorf pedagogijom dogodio se 1993. godine u Nemačkoj. Pored teoretskog istraživanja koncepta, imala sam priliku da provedem četiri meseca u Valdorf vrtiću i uverim se u pozitivan uticaj Valdorf pedagogije na razvoj dece.
Kada upisujete dete u vrtić, hteli vi to ili ne, srešćete se sa raznim pedagoškim konceptima, nepoznatim nazivima i informacijama koje vas mogu ozbiljno zbuniti. Svaki roditelj će pokušati da razvije svoju metodu pronalaženja onoga u šta veruje da je za njegovo dete najbolje. Pedagoški koncept je lična karta svakog vrtića. To je sistem po kome će vaše dete odrastati dok ne krene u školu. Treba da ga dobro poznajete, kako biste mogli da odlučite da li to želite za svoje dete ili ne.
Nažalost, u našem društvu vrlo često se nazivi raznih koncepata koriste samo zato što dobro zvuče. Često, ne svojom krivicom, oni koji naziv koriste ne znaju njegovo pravo značenje. U obrazovnom sistemu vaspitači nisu imali priliku da se dublje upoznaju sa raznim konceptima. Oni su dobro upoznati sa modelom A i B. Drugi pedagoški koncepti se spominju, ali se ne izučavaju. Zato se srećemo sa Montesori vrtićima u kojima ne postoji nijedan Montesori element, sa Valdorf pedagogijom u kojoj nema ritma i prirodnih materijala (najčešće za Valdorf niko nikada nije ni čuo), sa individualnim pristupom u kome deca idu kolektivno u toalet, sa inkluzijom u kojoj je dete sa posebnim potrebama izdvojeno iz grupe da ne smeta.
